Dok nam planinske šume i reke guta masovna gradnja, kao vatrene stihije Amazon, sa vrha Kopaonika danas odjekuje poruka našeg slavnog biologa Josifa Pančića srpskoj omladini "da će tek temeljnim upoznavanjem i proučavanjem prirode naše zemlje pokazati koliko voli i poštuje svoju otadžbinu". 

Ova poruka ispisana je na mauzoleju, gde su zemni ostaci Pančića premešteni 1951. godine. Nad današnjim prizorom Kopaonika sa njegovog vrha, Pančić se verovatno prevrće u grobu. Iste godine kada je proglašen Nacionalni park (1981.) Kopaonik dobija i status međunarodnog skijaškog centra i izgrađen je i najveći broj objekata. Već blizu pola veka, Kopaonik tako vodi dvojni život. Jedan, koji zatiremo - njegove prirodne vrednosti i retkosti, i drugi, koji u očima brojnih posetilaca raste i razvija se.

Koliko poznajemo prirodu NP Kopaonik i vrednosti zbog kojih je proglašen? Reke, ekosisteme, biljke, gljive, ptice? Da li znamo šta je sve potrebno da bismo ih sačuvali? 

Osvrnuću se ovom prilikom samo na ptice. Na Kopaoniku od prošlog veka više nema ni traga ni glasa velikom tetrebu (Tetrao urogallus), žutokljunim (Pyrrhocorax graculus) i crvenokljunim galicama (Pyrrhocorax pyrrhocorax), crnom lešinaru (Aegypius monachus), beloglavom supu (Gyps fulvus), puzgavcu (Tichodroma muraria). Na ovaj neslavni spisak davno iščezlih gnezdarica šuma i litica Kopaonika mogli bismo dodati i malu muharicu (Ficedula parva), sivog sokola (Falco peregrinus), pa čak i ušatu ševu (Eremophila alpestris) koja krasi planinske vrhove, ali na Kopaoniku već dugo nije beležena na gnežđenju. Sve ove ptice imaju svoje raznolike i posebne životne priče - gde žive, čime se hrane, kako podižu mlade, koliko se plaše, ili ne plaše čoveka... Ali sve njihove priče na Kopaoniku imaju tužan kraj. 

I pored ovih nemerljivih gubitaka, Kopaonik je i dalje međunarodno značajno područje za ptice (IBA) za čak 5 vrsta ptica koje žive u još uvek zabačenim šumskim staništima i na kamenjarima. Među njima su i svega 20-30 parova gaćaste kukumavke (Aegolius funereus). Nekada je ova sova živela i u šumama na mestu sadašnjeg ski centra. Danas preživljavaju daleko od masovnog turizma u severnim delovima Nacionalnog parka, u preostalom fragmentu nekadašnjeg šumskog prostranstva. Opstanak im zavisi od ukupnog intenziteta i obima seče šuma Kopaonika u narednim decenijama. Drugo "najjače" utočište za gaćastu kukumavku u Srbiju je Golija, proglašena za međunarodno značajno područje za ptice (IBA), na osnovu gnežđenja 20 do 25 parova ove sove.

Suprotno nazivima, unutar granica Nacionalnih parkova, Parkova prirode (poput Golije i Stare planine) i svih drugih zaštićenih područja u Srbiji najveći deo površine čine niži, II i III stepen režima zaštite. To praktično znači da je u najvećem delu NP Kopaonik dozvoljen niz aktivnosti - od seče šuma, preko gradnje malih hidroelektrana (MHE), pa do ski staza, žičara i hotela. Jasno je da su masovni (ski) turizam na jednoj maloj planini u jednoj maloj zemlji i očuvanje visokoplaninskih staništa teško pomirljive kategorije. Novi talas gradnje na Kopaoniku sada preti da počisti i ono što je ostalo. 

Kako i koliko vrednujemo Kopaonik? Po ceni placa, vile, hotela ili apartmana? Vrednost nekretnina na Kopaoniku mogla bi da bude merilo, i sigurno da se brojni investitori vode ovom računicom. Ali šta osigurava ove investicije? Sa jedne strane imamo atraktivnost lokacije. Prostran planinski prostor pod prirodnim predelima. Miris šume u čistom planinskom vazduhu. I biološka raznovrsnost kao blagovremeni pokazatelj stanja i trendova. Pa čak i trendova cena nekretnina, ako je suditi po stanovima uz preostale parkove i zelenilo u Beogradu i Novom Sadu.

Sa druge strane, atraktivnost Nacionalnog parka bi trebalo da čuva država. Ministarstva koja izrađuju planove razvoja turizma i Prostorni plan Nacionalnog parka. Zavod za zaštitu prirode i upravljač Nacionalnog parka, koji bi trebalo da se staraju o očuvanju prirodnih vrednosti i da te vrednosti pomenuti planovi ne zbrišu sa lica naše zemlje. Inspekcije koje kontrolišu sprovođenje zakona i planova. Lokalna samouprava.

Međutim, uticaj institucija na braniku zaštite prirode u Srbiji  - od upravljača Nacionalnog parka, pa do Zavoda za zaštitu prirode, je već dugo bio bez podrške građana i zanemarljiv. Pre desetak godina, Direktorka Zavoda za zaštitu prirode je bez mnogo buke smenjena nakon što se pobunila protiv izgradnje ski centra na Staroj planini. JP Nacionalni park Kopaonik finansira se najviše od seče šuma koje treba da štiti. Izgradnja nelegalnog objekta na Pančićevom vrhu i izostanak rušenja do današnjeg dana je primer kako funkcionišu inspekcije i lokalna samouprava.

Bez kočnica pred naletom masovne gradnje i "razvoja" planine, sunovrat Nacionalnog parka povući će za sobom i investicije. Da li nam takvo „oživljavanje" za Goliju i Staru planinu najavljuje premijerka prilikom nedavnog otvaranja gondole "Brzeće-Mali Karaman" na Kopaoniku? Budućnost takvog "oživljavanja" planina vidimo na primeru Zlatibora.