Obeležavanje divljih ptica je zasniva se na pojedinačnom hvatanju i obeležavanju određene jedinke. Hvatanje i obeležavanje ptica se sprovodi sa ciljem proučavanja biologije i ekologije vrste, odnosno seobe, ponašanja ili populacione demografije. Svaki sakupljen podatak o obeleženoj ptici, bilo da se radi o ponovnom hvatanju ili nalazu povređene ili uginule jedinke govori nam brojne stvari o njenom životu, među kojima su:

·                 Koja staništa nastanjuje?

·                 Koliko dugo živi?

·                 Da li se uparuje sa jednim ili ima više partnera tokom života?

·                 Gde se gnezdi, koliko jaja može da izleže i koliko mladunaca da podigne?

·                 Da li je stanarica ili selica?

·                 Čime se hrani?

Da bi odgovorili na ova i mnoga druga pitanja, neophodno je uhvaćenu jedinku propisno označiti. Dobro obučeni ornitolozi, kako profesionalci tako i amateri, obeležavanje najčešće rade uz pomoć laganih metalnih prstenova koji se stavljaju ptici na nogu. Iako stara metoda, ovaj način obeležavanja je i dan danas najčešće korišćen u svetu. Ipak, obeležavanje prstenovima pored brojnih prednosti ima i jednu veliku manu – obeležena ptica mora biti ponovo uhvaćena kako bi se očitao slovno-numerička šifra jedinstvena za svaku državu. U savremenom periodu, napretkom tehnologije sve češće se koriste i druge, sofisticiranije i efikasnije metode kojima možemo pratiti jedinke ptica bez ponovnog hvatanja.

Jedna od relativno često primenjivanih tehnika daljinskog praćenja ptica je i radio telemetrija veoma visoke frekfencije (VHF). Transmiter prikačen na pticu šalje pulsirajući elektromagnetni talasni signal spektra između 30 i 300 megaherca (MHz). Svaka jedinka nosi transmiter sa jedinstvenom petocifrenom ili šestocifrenom frekvencijom uz pomoć koje je istraživači na terenu mogu pratiti u realnom vremenu. Upravo je jedno ovakvo istraživanje, po prvi put na prostoru Balkana sprovedeno na delu populacije gaćaste kukumavke koji nastanjuje najviše delove Parka prirode Golija. Četiri jedinke gaćaste kukumavke su uhvaćene i obeležene na četiri lokaliteta na Goliji tokom oktobra 2021. godine, a dobile su imena Cikota, Janko, Paljevak i Vojin. Cilj obeležavanja jeste istraživanje veličine životnog prostora i korišćenja staništa, a sve sa ciljem zaštite ove veoma retke vrste u Srbiji čija celokupna populacija broji manje od 500 odraslih jedinki. Preliminarni rezultati dobijeni praćenjem obeleženih jedinki pokazuju da mužjaci ove vrste ostaju i preko zime na svojoj teritoriji. Veličina teritorije, prema prvim podacima, varira od 100 do 250 hektara i zahvata bar 20% dobro očuvanih smrčevih šuma starih preko 90 godina. Takođe, noćnim praćenjem utvrđeno je većinu vremena tokom noći gaćaste kukumavke provode u aktivnoj potrazi za plenom. Istraživanja će biti nastavljena i tokom prolećng perioda ove godine.