Za zadovoljstvo životom, biološka raznolikost je podjednako važna kao i visina prihoda - pokazuje nedavno opsežno ispitivanje 26.000 građana iz 26 zemalja Evropske unije. Za one koji se na Balkanu bore za puko preživljavanje, ova konstatacija čini se dalekom i nevažnom. Ili bar nedostižnom. Ipak, u duhu buđenja ekološke svesti na ovim prostorima, važno je baciti malo svetla i na ovu temu.

Ne znam za zadovoljstvo, ali moguće da bi jedan od zaključaka sličnog istraživanja u Srbiji bio i da broj vrsta ptica raste sa padom prihoda. Stanovništvo napušta seoske krajeve, bilo odlaskom u gradove, ili, na onaj drugi svet. Ljudi za sobom ostavljaju opustele ruralne predele, okružene brojnim prirodnim lepotama, a sa njima i najraznolikije vrste životinja, biljaka, gljiva.

Istovremeno, intenzivna urbanizacija okupira i poslednje ostatke zelenog, plavog i uopšte prirode Beograda, Novog Sada i drugih gradova u koje stanovništvo dolazi trbuhom za kruhom. Svaki neizgrađen pedalj prostora znači mogući novi kvadrat za krov nad glavom. I tako mesta u kojima tražimo izvor prihoda, postaju izvor nekih drugih muka. Vazduh u gradovima je uveliko nesnosan, štaviše, poguban za život, a ona priroda od koje smo svi jednom "pobegli" polako postaje nasušna potreba. Hladovina drveta, žubor bistrog potoka i cvrkut ptica.

I onda ne čudi što se građani bune na uništavanje reka, drveća, šuma, zelenila... Ako ni ptica više nema gde da se ugnezdi kraj našeg prozora. Sveukupno, mi preživljavamo. Ali u tom preživljavanju vidimo i gubitak zadovoljstva našim životima. I našim životnim okruženjem.

Ptice su najvidljivije i najupadljivije, posebno u urbanim sredinama, raznobojne i milozvučnog poja. One pokazuju koliko u našem mestu ima raznolikih predela - prirode i njenih ostataka, zelenih i vodenih površina. Naučnici iz Centra za integrativna istraživanja biodiverziteta (iDiv) i Univerziteta u Kielu (Nemačka) ukrstili su podatke iz studije kvaliteta života građana EU iz 2012 sa podacima Evropskog atlasa ptica gnezdarica. Ono što je posebno zanimljivo je da povećanje broja vrsta ptica za 14 ima isti efekat na zadovoljstvo životom građana EU koliko i dodatnih 124 evra prihoda u domaćinstvu.

Naravno, ovi zaključci biće možda neposredno primenjivi na Srbiju tek kada se malo približimo prosečnih 1237 evra prihoda po članu domaćinstva EU iz pomenutog istraživanja. Dok se borimo za bolji materijalni standard, važna poruka je da nam priroda ne pruža samo materijalne usluge poput prečišćavanja vazduha ili obezbeđivanja vode za piće, već utiče i na naše sveukupno blagostanje. Kao i obično, biodiverzitet je krovni, ali i temeljni pokazatelj stanja našeg okruženja. Pa je tako i odlična vodilja u potrazi za boljim životom. Bilo da ga zahtevamo tu gde smo, ili ga tražimo na nekom novom mestu, važno je da sačuvamo bar deo biološke raznolikosti kao zalog za nešto svetliju i življu budućnost.