VESTi

U petak, 1. oktobra 2021. godine, u organizaciji Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog održan je društveni dijalog pod nazivom “Unapređenje zakonodavnog okvira za zaštitu prirode”. Ovaj dijalog inicirale su organizacije civilnog društva – Beogradska otvorena škola, Centar za istraživanje biodiverziteta, Mladi istraživači Srbije i Svetska organizacija za zaštitu prirode (WWF) Adria, uz podršku brojnih drugih organizacija. Dijalog je održan uz tehničku podršku Balkanskog fonda za demokratiju, Fondacije BFPE za odgovorno društvo i Ambasade Kraljevine Norveške.

Osnovni cilj ovog događaja bio je da se ustanove manjkavosti zakonodavnog okvira u oblasti zaštite prirode i da se razmotre mogućnosti za njegovo unapređenje radi sprečavanja dalje degradacije staništa i očuvanja prirodnih vrednosti Srbije.

Događaju su prisustvovali predstavnici nadležnih ministarstava, među kojima i ministarka zaštite životne sredine, Irena Vujović, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Gordana Čomić, državni sekretar Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Senad Mahmutović i pomoćnica ministarke za rudarstvo i energetiku, Natalija Luković, kao i Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji. U sastanku su učestvovali i predstavnici Zavoda za zaštitu prirode Srbije, brojne organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom prirode i životne sredine, kao i drugi stručnjaci za ovu oblast.

U okviru dela dijaloga pod nazivom „Zaštita prirode u Srbiji: da li nam je potreban novi zakon?“ predstavljena je analiza nedavnih izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode, analiza nedostataka u kontekstu transponovanja Direktive o staništima i Direktive o pticama u nacionalno zakonodavstvo, kao i druge prednosti i mane postojećeg pravnog okvira u oblasti zaštite prirode.

Osnovni zahtevi organizacija civilnog društva prema nadležnim ministarstvima odnosili su se na unapređenje samog procesa izrade novog Zakona o zaštiti prirode, pre svega kroz propisno sprovedenu javnu raspravu i uključivanje šire stručne zajednice i zainteresovane javnosti u konsultativni proces i radnu grupu. Druga važna tema zahteva bila je i obezbeđivanje efikasnije zaštite prirode sprečavanjem konflikta zaštite prirode i sprovođenja drugih delatnosti, poput šumarstva, turizma i drugih, naročito u nacionalnim i međunarodnim zaštićenim prirodnim područjima. Na taj način bi se sprečile mnoge aktivnosti i projekti kojima se ugrožavaju prirodne vrednosti Srbije, poput planirane izgradnje ski centra u Parku prirode Golija.

Kao rezultat dijaloga doneta su obavezujuća postupanja, o kojima su se usaglasili predstavnici ministarstava i civilnog sektora. Svi učesnici su se saglasili da je potrebno stalno vršiti preispitivanje sistema zaštite prirode u Srbiji. Ministarstvo zaštite životne sredine obavezalo se da će omogućiti učešće svih zainteresovanih strana u praćenju efekata postojećih propisa i izradi novih, dok se civilno društvo obavezalo da će pratiti sprovođenje propisa i učestvovati u procesima izrade novih javnih politika u oblasti zaštite prirode.

Ceo događaj možete pogledati ovde.